Kako nastaju destruktivni oblici ponašanja

KAKO NASTAJU DESTRUKTIVNI OBLICI PONAŠANJA PASA

Da bi životinja ispoljila određeni oblik ponašanja neophodno je da postoje sledeći elementi:

1. Uzrok da se ispolji određeni oblik ponašanja (nagon, potreba, motiv);
2. Pravilno funkcionisanje neuro-endokrinog sistema i centara za nagone;
3. Povod (stimulus);
4. Supstrat, odnosno materijal potreban za zadovoljavanje nagona, potreba, motiva (abiotički ili biotički stimulus): hrana, voda, sklonište, mesto za odmor, prostirka, podloga za ispitivanje (rijenje, čeprkanje, njuškanje), jedinka suprotnog pola, mladunče, majka, jedinka istog socijalnog ranga, dovoljna površina za kretanje i slično;
5. Pravilno funkcionisanje senzornog sistema kojim životinja prima nadražaje (dejstvo činilaca, odnosno stimulusa iz spoljašnje sredine ili unutrašnjosti organizma);
6. Pravilna obrada primljenih informacija u mozgu;
7. Pravilno funkcionisanje motornog sistema;
8. Mogućnost da životinja priđe supstratu, odnosno materijalu

neophodnom za zadovoljavanje određene potrebe, a koju uslovljavaju činioci u životnom okruženju (npr. postojanje opasnosti i prepreka) i mogućnost slobodnog kretanja, odnosno prilaženja supstratu;

• Mogućnost da životinja sama izabere supstrat pogodan za zadovoljavanje određene potrebe;
• Mogućnost da životinja sama izabere bihejvioralnu strategiju kojom će uspostaviti kontrolu nad supstratom potrebnim za zadovoljavanje određene potrebe;
• Mogućnost da životinja sama izabere vreme kada će zadovoljiti određenu potrebu;
• Mogućnost da životinja sama izabere mesto na kojem će zadovoljiti određenu potrebu.

Nedostatak ili nepravilno funkcionisanje samo jednog od nabrojanih elemenata ili nemogućnost  uspostavljanja veze među nabrojanim elementima mogu biti uzroci promena i poremećaja u ponašanju psa. Ako životinja ne može da ispolji određene oblike ponašanja i duže vreme zadovolji svoje potrebe, javlja se bihejvioralni deficit. On je opravdan ako ne prelazi 15%, međutim ako pređe 15% javiće se poremećaji u ponašanju koji može voditi do destruktivnog ponašanja.

Poremećaji i patološki oblici ponašanja su nefunkcionalni i besciljni i štete samoj životinji koja ih ispoljava, drugim životinjama u njenom okruženju, njenom vlasniku i drugim osobama sa kojima životinja može doći u neposredan kontakt.

Na osnovu uzroka, poremećaji i patološki oblici ponašanja mogu da se klasifikuju na primarne, sekundarne i poremećaje i patološke oblike ponašanja starih životinja. Na osnovu manifestacije,  poremećaji i patološki oblici ponašanja mogu da se klasifikuju na:

• poremećaje reaktivnosti (areaktivnost, hiporeaktivnost, hiperreaktivnost) – kod patološke reaktivnosti, bihejvioralni odgovor organizma na određeni privlačni ili odbojni stimulus može da izostane (areaktivnost), da bude smanjenog intenziteta (hiporeaktivnost) ili pojačanog intenziteta (hiperreaktivnost) u odnosu na fiziološku reakciju.

Izostanak reaktivnosti (areaktivnost) i smanjena reaktivnost (hiporeaktivnost) se primećuju kod životinja koje usled smeštajnih uslova nisu u mogućnosti da uspostave kontrolu nad stimulusima u svom životnom okruženju. Takve životinje su apatične, depresivne, a izostanak reaktivnosti ili oslabljena reaktivnost posledica su tzv. shvaćene ili naučene bespomoćnosti . Odnosno, areaktivne i hiporeaktivne depresivne životinje su naučile da su sve bihejvioralne reakcije i strategije u pokušaju savlađivanja stresora u životnom okruženju bezuspešne i zato se kod njih ne uočavaju fiziološki bihejvioralni oblici reaktivnosti karakteristični za vrstu.

Suprotno, areaktivnosti i hiporeaktivnosti, hiperreaktivnost je obično posledica hroničnog straha i stanja sličnih strahu kod životinja u intenzivnim sistemima gajenja.

Hiperreaktivnost se uglavnom ispoljava kao odbrambena reakcija na delovanje onih stimulusa za koje je životinja shvatila da joj nanose neprijatne telesne i emocionalne osećaje i zato pokušava da se od njih odbrani ili da ih izbegne intenzivnim bihejvioralnim reakcijama, koje se razlikuju od fiziološke bihejvioralne norme;

• preusmerene aktivnosti – poremećaji preusmereni prema alternativnom supstratu u nedostatku odgovarajućeg materijala, objekta, mete ili cilja, a način ispoljavanja podseća na fiziološke oblike ponašanja (griženje drvenog nameštaja, lajsni , štokova)

Preusmerene aktivnosti predstavljaju oblik nesadržajnog ponašanja, koje nastaju kao posledica dugotrajne frustracije visoko motivisanih životinja u pokušaju da ispolje neku bihejvioralnu aktivnost ili ostvare određeni bihejvioralni cilj;

• vakuumske aktivnosti – poremećaji kod kojih nedostaje i odgovarajući i alternativni supstrat, a način ispoljavanja podseća na fiziološke oblike ponašanja (gutanje vazduha, uvrtanje i plaženje jezika i drugo)

stereotipije – patološki oblici ponašanja koji su nefunkcionalni i koji se ispoljavaju uvek istim redosledom besciljnih motornih aktivnosti, a praćeni su uvek oštećenjem organa koji je najviše aktivan u njihovom ispoljavanju.

• samopovređivanje – predstavlja krajnji stepen patnje (emocionalna iscrpljenost) kada životinja povređuje sopstveno telo primenom različitih patoloških bihejvioralnih strategija (samogriženje ili preterano lizanje određenih delova tela,)

Kada se pas preterano liže dolazi do stvaranja vlažne sredine koja je pogodna za razvoj bakterije i rezultate ovakog povređivanje obično možete primetiti kao crvene šape kod belih pasa.

Hvala vam što ste pročitali ovaj blog post o destruktivnom oblicim ponašanja kod pasa. Ako imate bilo kakva pitanja ili iskustva koja biste želeli da podelite, slobodno ostavite komentar ispod. Uživajte u treninzima sa svojim psima i vidimo se uskoro sa novim korisnim savetima! Dok čekate novi post možete pogledati i naš youtube kanal https://www.youtube.com/c/MNobukapasaiedukacijavlasnika

Za sve tvoje nedoumice dostupne su konsultacije i individualni časovi na info@mnobuka.rs ili 0640474739

Ako imaš štene preporučujemo ti knjigu Moja prva šapa – mnobuka.rs/mojaprvasapa

Autori ovog teksta su Nikola Urošević i Marija Marjanović vaši profesionalni treneri pasa i bihejvioristi.