Srećan pas srećna porodica.

Strah od odvajanja (Separaciona anksioznost)

Reč anksioznost znači bezrazložni strah. Separacija znaci odvajanje. Strah od odvajanja ili separaciona anksioznost je poremećaj u ponašanju koji se manifestuje nemirom i snažnim emocionalnim reakcijama kada pas ostaje sam ili je odvojen od osobe, porodice za koju je vezan . Strah od odvajanja može varirati od umerenog do ekstremnog. Tako može stvoriti ogroman emocionalni pritisak kako na samog sebe tako i na porodicu sa kojom živi. Može se javiti kod pasa bilo koje rase u bilo kom starosnom dobu.

Psi su po prirodi društvene životinje i ne vole da budu sami. Mnogi psi koji žive u stabilnom okruženju nikada neće razviti strah od odvajanja(separacionu anksioznost), čak i kada njihovi vlasnici svaki dan odlaze na posao. Kod nekih pasa okidač može biti nagla promena rutine, stres ( selidba, rođenje deteta, smrt člana porodice …) ili negativno iskustvo koje je pas doživeo u vremenu kada je boravio sam (prestravio se nekog zvuka ili slično ) Psi koji nisu jedini ljubimci u porodici lakše podnose promene u svakodnevnom životu od onih koji to jesu.

Strah od odvajanja može se javiti kod pasa koji pre nisu često ostajali sami, kod pasa koji su  u osetljivom  periodu razvoja bili napušteni, kod pasa koji su prerano odvojeni od majke i legla (pre 8 nedelja života), kod pasa koji su prekasno odvojeni od majke i legla (nakon 14 nedelja), ali isto tako i kod pasa koji su doživeli loše iskustvo u azilu  ili bili napušteni i prepušteni sami sebi .

Neki psi mogu razviti jaku povezanost sa određenom osobom, nisu samostalni i osećaju se nesigurno kad te osobe nema. Strah od odvajanja može se razviti kao posledica starenja ili kod problema sa zdravstvenim stanjem.

Simptomi straha od odvajanja

Najčešći simptomi koji se javljaju kada vlasnik nije prisutan odnosno kada pas ostaje sam uključuju destruktivno ponašanje (uništavanje), vršenje nužde u prostoru i po namestaju na kome pas boravi, lokalizaciju (zavijanje, cviljenje, lajanje), drhtanje. Neki se psi zavlače na određeno mesto i tamo u strahu čekaju povratak vlasnika.

Važno je napomenuti da nije svako destruktivno ponašanje vezano za strah od odvajanja. Psi se mogu destruktivno ponašati jer im je dosadno ili zbog nedovoljne fizičke i mentalne aktivnosti. Kod štenaca grickanje svega je normalno na taj način oni istražuju okolinu, upoznaju svet oko sebe , a i zubići mogu da prave probleme.

Psi koji pate od straha od razdvajanja uspaniče  se kada ostaju sami, a uništavanje je najčešće usmereno na okvire vrata, prozora, na predmete koji imaju intenzivan miris vlasnika(krevet, jastuk, fotelja, kauč, odeća, obuća). Takvi psi prate vlasnika kada je kod kuće svuda, ispred vrata wc-a uznemire se skaču grebu, cvile. Kada se vlasnik sprema izaći iz stana pokušavaju ga na taj način sprečiti da ne ode.

Šta neće pomoći
Imajte na umu da se pas ponaša destruktivno i ne obavlja nuždu i nije bučan zato što vam se želi osvetiti, zato što vas kažnjava jer ste ga ostavili ili zato što je ljut,  takvi oblici ponašanja proizilaze iz emocionalnog stanja psa (strah i panika)

Kažnjavanje i ljutnja pogotovo nakon što je pas već nešto učinio zbunjuju psa i na njega deluju kontraproduktivno.

NIKADA NE KAŽNJAVAJTE PSA ZATO STO VAM JE UNIŠTIO STVARI,KUĆU…

Neki vlasnici smatraju da treba nabaviti još jednog psa I da  to u nekim situacijama može pomoći ,to nije tačno. Zašto? Zato što pas pati od odvajanja od VAS, prvo trebate rešiti taj problem pa tek onda možete razmišljati o nabavci drugog psa.

Nikada nemojte psa kod kojeg se ispoljavaju navedeni oblici ponašanja zatvarati u boks. Može se povrediti zbog napada panike prilikom pokušaja da pobegne iz istog. Umesto boksa osigurajte drugačiji oblik smeštaja u kome će se pas osećati sigurno i boravak će mu biti zabavan. Obuka psa ili trening psa neće rešiti ovaj problem. Strah od odvajanja nije prouzrokovan neposlušnošću.

Šta preduzeti
Za ovaj problem ne postoji brzo i jednostavno rešenje. Nekome će trebati meseci rada kako bi se postigao mali napredak, ali nikako nemojte odustajati. Svakako treba da porazgovarate sa bihejvioristom koji vam može predložiti plan modifikacije ponašanja prilagođeno vama i vašem psu.

Psi koji pate od straha od odvajanja osećaju se nesigurno kada su sami. Jedan od načina jeste da psu pokažete i uverite ga da kada se vratite može da se osloni na vas kad god mu zatrebate i to treba postupno vežbati – privikavanje na samoću. Kada kažemo postupno mislimo u početku izaći tek na nekoliko sekundi i vratiti se.

Zavisnosti od intenziteta aksioznosti i na početku tretmana modifikacije ponašanje psa ne bi ste ga trebali ostavljati samog uopšte. Unajmiti osobu za čuvanje,ostavite psa u dnevnom boravku za pse ili kod prijatelja, člana porodice.

Omogućite psu redovne fizičke i mentalne aktivnosti. Postoji toliko igračaka koje služe baš za ovu namenu jedna od njih je i Kong. Možete ostavljati uključene  aparate kao što su televizor ali budite veoma obazrivi da zvukovi tih stvari ne predstavljaju signal za vaš odlazak. Psi mogu povezati paljenje televizora, zveckanje ključeva, obuvanje cipela, odeće i mnoge druge signale sa vašim odlaskom iz kuće. Pratite i zapišite koji su zvukovi okidači nemira i anksioznosti za vašeg psa.

Kako sprečiti strah od odvajanja?
Odgajivači koji podižu leglo trebali bi štence starosti od treće nedelje polako navikavati na samoću i to tako da najpre nekoliko minuta budu odvojeni po dva šteneta te posle da svako štene budi zasebno. Kada nabavite štene osim učenja higijenskih navika važno je odmah započeti sa privikavanjem na samoću. Odvajanje od majke i legla je samo po sebi veoma stresno za štene stoga mu je potrebno omogućiti da se postupno privikne na novu okolinu. Najčešće greške koju vlasnici čine jeste da nabave novo štene u petak, a već u ponedeljak moraju ići na posao. Štene ostaje samo, bez nadzora i samim tim nema ko da ga usmeri ka željenom ponašanju. Velike su šanse da štene razvije strah od odvajanja u tim situacijama.

Kada govorimo o učenju da psi ostanu sami, trebalo bi u početku omogućiti da  štene ima svoje mesto za odmor, a ne da nam je konstantno po rukama, spava sa nama u krevetu i praktično nikad nije odvojeno od nas. U suprotnom štene ili pas mogu postati zavisni od našeg prisustva pa burno reagovati kada ostanu sami.

 

separaciona anksioznost MN obuka pasa

Leave a Reply

sr Serbian
X
×
×

Cart